Main Content

Споменици

Средњовековни град Сокоград изграђен је крајем XIII и почетком XIV века на темељима римске тврђаве, која датира из периода IV - VI века. Пронађени су и подаци да је утврђење постојало још у доба Стевана Немање, у време протеривања Богумила, када је први пут разаран. Касније се спомиње у биографији деспота Стефана Лазаревића. Разорен је 1413. год.
у борбама за турски престо између Бајазитовог сина султана Мусе и одметника Хамуз бега. Налази се 2 км југоисточно од центра Сокобање, на стени изнад кањона реке Моравице.
 
У близини села Врмџа (12 км од Сокобање), у долини речице Паклеш, налазе се зидине старог Врмџанског града за кога мештани кажу да је “латински”. Град је из римског доба и настао је у периоду између IV и VI века, највероватније у време владавине цара Јустинијана. Град се касније помиње у XIV веку као станиште властеле. Разорен је у XV веку (1413. г).
 
Турско купатило “Амам” се налази у централном бањском парку, а изградили су га Турци на темељима римских терми у XV веку. Први пут је обновљено 1834. год. по наредби књаза Милоша Обреновића, а задњи пут 2005. год. Једино је турско купатило у функцији на територији Србије. Познато је и по томе што је у њему снимљене сцене чувеног филма “Зона Замфирова” редитеља Здравка Шотре.
 
Милошев конак се налази у центру Сокобање, на бањском мермерном шеталишту. Изградио га је књаз Милош Обреновић, у првој половини XIX века, за потребе своје администрације.
 
Црква Светог Преображења Господњег у центру Сокобање, изграђена је 1892. године, у српсковизантијском стилу. Градили су је италијански мајстори, према нацрту архитекте Светозара Ивацковића, док аутор иконостаса није познат. Покретач радова и велики донатор био је српски митрополит господин Михаило, који је по рођењу Сокобањчанин. У порти цркве налази се његова биста. Поред цркве митрополит је изградио и основну школу 1894. год. и основао прво еколошко друштво 1895. год. под називом „Друштво за унапређење и улепшање Сокобање и околине“.
 
Црква Успења Пресвете Богородице, налази се у Јошаници 15 км од Сокобање и најстарији је храм у овом делу Србије. Датира из 11. века, зидана је од камена, са упечатљивим иконостасом, који је делимично рестауриран и конзервиран. Најупечатљивија икона је икона Исуса у три старосна доба, као дечак, човек (у време страдања) и треће најзанимљивије као старац. Свештеници за овакав израз иконописца имају интересантно објашњење.
 
Манастир Јерменчић саграђен је у XIV веку. По предању подигли су га Јермени, бежећи пред најездом Турака, који су на Озрену нашли уточиште. Црква манастира која је очувана посвећена је архангелима Гаврилу и Михаилу. Од Сокобање је удаљен 8 километара.
 
Храм Св. Илије у Врелу, 12 км источно од Сокобање, налази се са десне стране пута Сокобања – Књажевац. Задужбина је кнегиње Персиде Карађорђевић, која је дала иницијативни прилог од 18 дуката за његову изградњу.
 
Галерија – Легат Милуна Митровића је отворена 21. јуна 2001. год., на иницијативу сокобањског академског сликара Милуна Митровића, који је том приликом Сокобањи поклонио преко 150 слика. У овом објекту током године смењују се поставке великог броја признатих домаћих и светских имена у уметности. Милун Митровић био је и један од оснивача Уметничке колоније “Сокоград”. Преминуо је у Сокобањи 2010. године.
 
Завичајни музеј се налази у згради саграђеној у XIX веку у строгом центру Сокобање. Изграђена у старом српском моравском стилу, уз мању реконструкцију, зграда је у потпуности сачувала свој првобитни изглед. Збирка располаже експонатима из области археологије, етнологије и историје, од римског периода до савременог доба. Испред музеја је уређен амфитеатар који се у летњој сезони користи за одржавање програма Бањског културног лета.
 
Етно кутак Грудоњске воденице налази се у насељу Градашница, 2 км од центра, на истоименој речици. У свом саставу има 2 воденице, старе више од два века. Велика воденица је преуређена у етно-кухињу где свако од посетилаца може да, уз помоћ инструктора етнолошке радионице „Етнос“, по традиционалној рецептури припреми јела сокобањског краја. У дворишту се налази амфитеатар у коме се одржавају различити програми везани за историју и традицију сокобањског краја.
 
Завичајни музеј у Јошаници се налази у црквеном дворишту, у коме су смештене цркве Св. Димитрија и Успења Пресвете Богородице. Зграда у којој је смештен музеј је некадашњи црквени конак, који потиче из XIX века. Музеј поседује експонате из области историје и етнологије и стављен је под заштиту државе.
 
Етно музеј у Врмџи је отворен 2010. год. и налази се у згради Парохијског дома. Постоји стална поставка народних ношњи, грнчарије, тканина и алата. Посетиоци могу видети целокупан поступак израде народних ношњи, на традиционалан начин.
 
Сокобањски крај је богат црквама и храмовима, великим бројем црквишта, а постоји и велики број спомен чесми посвећених историјским личностима: Хајдук Вељку Петровићу (у парку Врело-Борићи), Љуби Дидићу (у центру) и Кнезу Милошу Обреновићу (5 км од Сокобање у правцу Алексинца). У знак сећања на познате личности које су посећивале Сокобању постављене су бисте: Стевана Сремца, Бранислава Нушића, Исидоре Секулић и Иве Андрића. У централном парку је биста локалног партизанског хероја Алексе Маркишића.